Blog

Kada sve leži u ruševinama i istina više ne može da se skriva. Prokletstvo i blagoslov.Igra promena – ka oslobođenju? Koja eksplozivna energija trenutno prožima ovaj svet, kao da se preporađa.Istine izlaze na svetlost.Velike i male.U svim oblastima – i u svakom od nas. Nositii neistinu u sebi je kao progutati kamen koji nikada ne…

Verujem u životni plan.U ono što je zamišljeno.U deo puta svakog pojedinca koji se ne može zaobići. Kako besmisleno je živeti život koji se usklađuje sa merilima drugih. A ipak, možda su baš oni ti koji nam pokazuju naš put. Mi osećamo. Mi znamo. Mi vidimo. Mi čujemo. Na magičnom nivou. Sasvim suptilno. U poverenju da…

Šalju nas na naš put.Svako za sebe. Put koji nas vodi kroz nesigurnosti i strahove.Koji nas uči da spojimo misli i osećanja.Da uskladimo žensko i muško u nama. Srca se otvaraju – ne kroz bol, već kroz ljubav.Uvidi izranjaju iz dubine i prožimaju naš mrak. Ništa nikada nije bilo „pogrešno“.Ali možda više nije „ispravno“ za…

Gledati u nebo, posmatrati zvezde, znači putovati u prošlost. Trepereći odsjaj jednog vremena koje je odavno prošlo. Ono što vidimo nije sadašnjost, već odjek jednog juče, koje možda nikada nije bilo onakvo kakvim ga sada doživljavamo. Kosmički fosili. Svetlost kojoj su bile potrebne hiljade godina da nas dotakne. Pogled u nebo – pogled u sećanje…

Nijedan dan nije isti kao prethodni.Kao da sedim u beskonačnoj bubnju veš mašine, prepuštam se vrtlogu. I istovremeno se pitam – da li sam ja ta koja pritiska dugme? … „centrifuga“ … Kakav … haos …!!! Tihi, mudri glas me poziva da zauzmem svoje mesto.Ali gde? Gde je moje mesto? Da li uopšte postoji? Osmeh…

… rekao je Heraklit, poznat i kao plačući filozof. Da, zaista, nekad mi dođe da zaplačem. U svetu u kojem sigurnost igra ključnu ulogu.Gde se sve može osigurati.Gde se sve potkrepljuje ugovorima.Gde se težnja da sve bude pod kontrolom uzdiže kao ideal. Ali mislim da to nije istinska potreba.Pre je podstaknuta strahom. Po prirodi, bojimo…

Budim se i nađem sebe u svetu koji danas ne izgleda isto kao juče. U vremenu kada se na pitanje „Kako si?“ još uvek odgovara površnim čavrljanjem, iako stojimo usred ruševina ne znajući šta će se iz njih oblikovati. Misli mi naviru, a ne znam da li su zaista moje.Takve koje više ne liče na…

Prostor u kome želim da donesem priče na svet kako bih “možda” stimulisala promenu perspektive. Dovesti svet u dodir sa lepotom u svemu. Ova prostorija može da služi tome da se razmotre ograničenja i norme koje nam sami namećemo svojim obrascima razmišljanja. Ja mislim, da ne postoji ono pravo a i ne grešno. Postoji samo TVOJE…